Yahoo Web Search

  1. Уједињено Краљевство — Википедија

    sr.wikipedia.org › wiki › Уједињено

    Уједињено Краљевство је 1973. постало члан Европске економске заједнице, а кад је ЕЕЗ прерасла у Европску унију 1992, Уједињено Краљевство је било једно од 12 држава оснивача.

  2. Уједињено Краљевство - Wikiwand

    www.wikiwand.com › sr › Уједињено

    Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске , држава је у западној Европи,[4] бивша чланица Европске уније. За државу се често користи и скраћено име Уједињено Краљевство — скраћено УК , или колоквијално ...

    • извори
    • појава Израиљске Државе
    • Саулова Владавина
    • Давидова Борба за власт
    • Давидова Освајања
    • Давидова Држава
    • Соломон
    • крај Уједињене Монархије
    • Види још
    • Литература

    Настанак државе Израиља може се сматрати примером општег модела демографске промене и покрета становништва приметног на Леванту. Средиште сваке студије о настанку Израиља јесте Стари завет. У Књизи изласка описан је споразум по коме Израиљ у замену за своју послушност долази под Јахвеову заштиту. Јахвеова моћ доказана је изласком Јевреја из Египта. Тек у Књизи бројева се наставља историјски преглед и завршава прича о лутањима кроз пустош и освајање Трансјорданије. Књиза поновљених закона започиње ретроспективом Мојсија по завршетку периода лутања после чега следи кодекс закона који делимично понавља, а делимично модификује део легислативног материјала ранијих књига. Потом следи приказ Мојсијеве смрти. Ауторство овог материјала је традиционално приписивано Мојсију. Међитим, сумње у то биле су изражаване вековима. Петокњижјеје пуно анахронизама, дуплирања догађаја, унутрашњих размимоилажења у причама и међусобно противречних закона. Књиге Старијих пророка обухватају наративне књиге Ис...

    Све што се може рећи о израиљској држави пре појаве монархије под Саулом јесте да су неке групе унутар централног Израела формирале посебне друштвено-политичке ентитете тј. племена. Племена су почела да сматрају да су повезана међусобно преко заједничког епонимног претка, Израела. У неком тренутку, могуће тек доста касније, предак Израел је поистовећиван са Јаковом. Повезивање племена у Палестини довело је до међуплеменске федерације која се састајала са времена на време у одређеним светилиштима ради обожавања заједничког божанства — Јахвеа. Зближавање племена долазило је и као последица заједничке опасности по независност ових држава која је долазила од њихових суседа — Моаба, Едона, Амонита и Амалекита. Као резултат, појавио се известан број хероја, "судија", да ослободе Израел од опасности. Међутим, ови ратници нису иступали у име "читавог Израела" јер није увек читав Израел био у непосредној опасности. Једини пут када је то био случај јесте када су Филистејци нанели пораз израиљ...

    Саулов нови положај био је без преседана у Израиљу. Међутим, лични аd hoc карактер Саулове владавине трпео је недостатак чврстог правно-административног оквира. Таква структура била је потребна како би се редовно извлачили финансијски и војни доприности од претходно аутономних јединица. Саулова владавина је врло слабо документована јер се највећи део Старог завета, јединог извора за овај период, усредсеђује на њега као на подулогу за владавину Давида. Међутим, неке промене ипак се могу уочити. Током Саулове владавине развијена је израиљска војска. Установљено је и језгро стајаће војске. Посебна служба која се јавља током Саулове владавине јесте функција "војног заповедника". Он је био одговоран краљу. Функцију је у доба Саулове владавине обављао његов рођак Авенир. Значајна достигнућа Саулове владавине јесу његови војни успеси и укључивање људи који нису били чланови "племена" у Израиљску државу. Истовремено долази до раввоја, истина примитивне, административне и војне машинерије. Т...

    Прича о Давиду садржи романтичне елементе, нпр. догађај са Голијатом који је готово сигурно пренет на њега са оригиналног протагонисте, Елханана. Други аспекти много су релевантнији. Давид је био високи војни официр у служби Саула. Због своје популарности, Давид је побудио љубомору краља. Због тога је морао да побегне у јужна јудејска брда. Тамо је основао приватну војску од разних одметника и бегунаца. Са њима је извршио низ очајничких напада. Тиме је стварао основу власти у Јудеји која је једним делом била изван Сауловог домета. Саул је прогонио Давида. Због тога се Давид придружио непријатељима Израела, Филистејцима. У бици у којој је Саул поражен, Давид је учествовао на филистејској страни. Саул је био поражен и убијен заједно са његова три сина и бројним члановима краљевске породице. Филистеја је била знатно моћнија од Израиља. Ова доминација трајала је седам и по година. Авенир је успео да, након Саулове смрти, обезбеди престо његовом сину Ивостеју. У том тренутку постојала су...

    Давид је своме краљевству припојио бројне државе путем изузетно бруталних ратова. Међу његовим најзначајнијим освајањима јесте заузимање Јерусалима кога је претворио у краљевски град Јудеје. Јерусалимсе налазио на значајном стратешком положају, прилично близу граници Израела и Јудеје. Временом је Давид прикључио својој држави све кананске градове на територији Израела и Јудеје. Водио је огорчене ратове против три државе источно од својег краљевства: Амона, Моаб и Едома. Приликом освајања, сурово је кажњавао становништво. У Моабу је од мача изгинуло две трећине становништва. Преживели су били приморани да Давида снабдевају радном снагом. Краљ је однео победу и над арамејским државама на северу под Арам Зобом. На овим просторима створено је неколико потчињених држава. Иако Давид није остварио премоћ над Филистејцима, сталним ратовима учврстио је границу између две државе. Филистејци су престали бити смртни непријатељи Израиљаца.

    Заповедништво над војском било је подељено између два официра (чиновника). Један се налазио на челу краљеве личне гарде. Други је био одговоран за општу мобилизацију свих ратника. Други чиновник био је и надзорник радних снага и организатор обезбеђивања људства неопходних за краљеве грађевинске подухвате, нпр. изградња утврђења. Постојала је дворска хијерархија нпр. надзорник палате, бележник, секретари сл. Блиско повезан са краљев био је и део свештенства. Најважнији култ у краљевству био је Јахвин. Давид је у Јерусалим вратио Заветни ковчег и поставио га у близини свог службеног пребивалишта. Тиме је најважнији културни симбол Израела ставио под краљевско покровитељство. И поред Давидове реорганизације и централизације, држава је била рањива, састављена од бројних различитих група које нису увек биле задовољне његовом владавином. Саулови наследници били су стална претња Давидовој владавини. Због тога је Давид масакрирао готово све чланове породице бившег краља. Једини преживели чл...

    Давид је свога млађег сина Соломона именовао за краља. Било је то супротно жељи народа који је био незадовољан заобилажењем старијег Давидовог сина. По ступању на престо, Соломон је казнио чланове двора који су подржавали покушаје његовог старијег брата да наследи престо. Двојица су погубљени, трећи је прогнан. У Првој књизи о царевима описује се да је Соломон у брдима недалеко од Гаваонауснио сан у којем му је Јахве понудио испуњење једне жеље. Соломон је тражио мудрост. Тиме је Соломон истакао божанско одобравање његове власти. Током Соломонове владавине јасно се примећује учешће краља у култу. Прва половина његове владавине била је далеко успешнија него друга која је, по писаним изворима, била засењена идолатријом којој се одао те његовим многобројним браковима. По Првој књизи о царевима, имао је 700 жена и 300 конкубина. Чим је засео на престо, почео је ширити границе свог царства ушавши у унију са Египтом женидбом се ћерком фараона. Соломон је изградио и храм у Јерусалиму. За њ...

    Убрзане промене које су наступиле након Соломонове смрти показале су да је његова држава, и поред бројних успеха, била веома нестабилна и склона да се распадне на своје конститутивне делове. Тачно то се и догодило одмах после Соломонове смрти (око 930/922. године п. н. е.). У време Соломонове смрти, државе Арам Зобе и Дамаска постале су независне, а Едом се успешно побунио. Опис пада уједињене краљевине дат је у Првој књизи о царевима. У њој је дат редослед догађаја по којима је Соломон запоставио одржавање чистоће у вези са култом Јахве. То је за последицу имало уздизање супарничког краља северу. Устанак је подстакао пророк Ахија из Силоха који је прорекао Јеровоаму, надзорнику државних најамних радника, да ће постати краљ десет племена на северу. Соломон је неуспешно покушао да убије Јеровоама који бежи у Египат. Јеровоам је по Соломоновој смрти изазвао његовог сина и наследника Ровоама у вези са питањем захтева принудно рада који је Јудеја наметала северном суседу. Ровоам је охол...

    Историја старог века 1 — др Момир Јовић
    Курт, Амели (2012). Стари исток. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства. ISBN 978-8617180872.
    • Историја Односа
    • Билатерални Односи
    • ЗАНИМЉИВОСТИ
    • Види још
    • Спољашње везе

    Британска дипломатија је, као и остале европске велике силе, од 30–их година 19. века, покушавала да утиче на односе између Србије и Порте. Први британски дипломата који је посетио Србију био је писац и публициста Дејвид Уркварт, истакнути туркофил и русофоб. Дејвид Уркварт је посетио Кнежевину Србију 1832, 1834. и 1837. године и упознао се са кнезом Милошеми његовом политиком. Британски конзули у Србији од 1837. су имали много мање утицаја него аустријски и руски конзули. У Цариграду, међутим, британски амбасадор имао је, после Кримског рата (1853 – 1856), пресудни утицај. Зато су главну дирекцију спољној политици Велике Британије према Србији давали британски амбасадори у Цариграду. У време друге владавине кнеза Милоша (1858 – 1860) и почетком владавине кнеза Михаила (1860 – 1868), до 1865. године, то је био сир Хенри Булвер.

    Србија и Уједињено Краљевство су успоставили званичне дипломатске односе 1837. године. Уједињено Краљевство је гласало за пријем Косова у УНЕСКО приликом гласања 2015.

    Српски језик се изучава на појединим универзитетима у Уједњиеном краљевству, тако га на Универзитету у Нотингему од 1981. предаје Дејвид Норис.
    • од Оснивања до Другог светског рата
    • од 50-Их година до 2000.
    • од 2000. до Данас

    Конзервативна партија је израсла из фракције виговаца из 18. века, окупљених око Вилијама Пита млађег. Ова група је на почетку називана „независни виговци“, „пријатељи господина Пита“ или питити, а после Питове смрти назив торијевци је ушао у употребу. Ово је била алузија на торијевце, политичку групу која је постојала од 1678, али која није имала никакав организациони континуитет са пититима. Од 1812. назив торијевци је био често у употреби за нову странку. Роберт Пилје 1834. године званично променио име странке у Конзервативна партија. Постепено проширење гласачког тела је приморало странку, под руководством Бенџамина Дизраелија, да популарише приступ. У 1886. години он је формирао савез са Либералним унионистима на челу са лордом Хартингтоном и Џозефом Чемберленом, а под вођством лорда Солсберија и Артура Балфора партија је остала на власти у наредних двадесет година (осим за три године). Међутим 1906, конзервативци су тешко поражени на изборима због поделе по питању протекциониз...

    После изборне победе 1951., конзервативци настављају програм национализације, коју су били отпочели лабуристи између 1945. и 1951. Под вођством Черчила, Ентонија Идна и Харолда Макмилана, конзервтаивци су задржали власт до 1964. Едвард Хит је 1970. вратио партију у владу и успео да добије чланство за своју земљу у Европску економску заједницу.

    После пораза 1997. уследила је још већа криза у странци и између 1998. и 2005. су сменили чак три секретара. На изборима 2002. и 2005. конзервативци настављају да губе од лабуриста који се стабилно одржавају на власти. После трећег пораза 2005. Дејвид Камеронпостаје нови лидер конзервативаца. Од 2007. странка почиње да се опоравља и побеђује локалне изборе у 2008. години. Конзервативна партија побеђује и европске изборе 2009. и унутар Европског парламента формира нову групу Европски конзервативци и реформисти. Конзервативци, на општим изборима 2010., добили 36,1% гласова и 306 мандата, поставши прва британска странка. Успех странке, међутим, јој није обезбедио апсолутну већину места. Конзервативци су стога били приморани да створе коалициону владу, на челу са Камероном, заједно са Либералним демократама Ника Клега. Конервативна странка, на општим изборима 2015., добила је 36,9% гласова и 331 мандат, и тиме однела апсолутну победу. Након победе опције за излазак из ЕУ на референдуму...

    • Брендон Луис
    • 1834.
  3. Trade agreements of the United Kingdom - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › Trade_agreements_of_the

    Signed agreements. As of 29 December 2020, the UK had 37 trade agreements with 95 countries, some through the use of a mutatis mutandis concept, in order to quickly replicate the existing agreements between the EU and these countries, only having to call out those minor areas of differentiation (this allowed some agreements to be reduced to around 40 pages from the original around 1400).

  4. Уједињено Краљевство - Wiktionary

    en.wiktionary.org › wiki › Уједињено

    Уједињено Краљевство. Definition from Wiktionary, the free dictionary. Jump to navigation Jump to search. Serbo-Croatian Proper noun .

  5. United Kingdom and the American Civil War - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › United_Kingdom_and_the

    The United Kingdom of Great Britain and Ireland remained officially neutral throughout the American Civil War (1861–1865). It legally recognised the belligerent status of the Confederate States of America (CSA) but never recognised it as a nation and neither signed a treaty with it nor ever exchanged ambassadors.

  6. 2nd Parachute Brigade (United Kingdom) - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › 2nd_Parachute_Brigade

    The 2nd Parachute Brigade was an airborne forces brigade formed by the British Army during the Second World War.. The 2nd Parachute Brigade was the second parachute infantry brigade to be formed by the British Army in 1942; it was initially part of the 1st Airborne Division but in 1943, after the invasion of Italy, became an independent formation.

  7. Police Complaints Authority (United Kingdom) - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › Police_Complaints

    The Police Complaints Authority (PCA), was an independent body in the United Kingdom with the power to investigate public complaints against the Police in England and Wales as well as related matters of public concern. It was formed in 1985, replacing the Police Complaints Board and was then itself replaced by the Independent Police Complaints ...