Search results
Hard-disk (engl. hard disk drive, HDD), poznat i kao tvrdi ili čvrsti disk, vrsta je sekundarne memorije. Podaci se snimaju magnetnim putem, u koncentričnim krugovima (cilindrima) na površini tvrdih okruglih ploča (diskova).
- Техничка Својства
- Принцип Рада
- Логичка Структура
- Организација података
- Врсте Хард-Дискова
- Повезивање Хард-Диска са Рачунаром
- Међусклопови
- Нобелова Награда
- Спољашње везе
Хард-дискови састоје се од једног или више кружних плоча затворених у херметичком кућишту. Ове кружне плоче врте се око једне средишње осе уз помоћу електромотора. Плоче су обично направљене од легуре неког метала (гвожђа, алуминијума или неке друге комбинације), док су код неких хард-дискова плоче израђене од стакла. У процесу израде плоче се обич...
Магнетски диск своје деловање темељи на физичким основама магнетског пољаи својствима феромагнетских материјала. При упису података на њега користе се својства тзв. тврдих феромагнетских материја да након што су магнетизоване спољашњим пољем, остану магнетизоване и након што се спољашње магнетско поље уклони. Хард-диск се састоји од неколико плоча,...
Хард-диск је подељен на логичке делове: Master boot record, остатак трага 0 (Remain of track 0), Boot Record (садржи информације и датотеке потребне за подизање оперативног система), FAT1 и FAT2 (садрже таблице датотека и њихову локацију унутар партиције), Boot directory(бележи структуру директоријума на партицији), и највећим делом DATA, у ком су ...
Подаци се снимају на једну или обе површине сваке плоче (диска), у концентричним круговима. Један такав круг (на једној површини) се назива стаза, траг или трака.Скуп свих стаза једнаке удаљености од центра ротације (па тим и пречника) се назива „цилиндар“.Подаци нису континуални већ је свака стаза угаоно подељена у више блокова који се називају „секторима“. Уобичајена дужина сектора је 512 бајтова, не рачунајући додатне податке за позиционирање и ко...Ради релативног одржања густине података преко целе површине дискова, спољни цилиндри могу имати више сектора него унутрашњи. Скуп суседних цилиндара са једнаким бројем сектора се назива „зона“.Постоје екстерни (спољни) и интерни (унутрашњи) хард-дискови. Екстерни су великог капацитета (и до неколико терабајта), али зато могу бити велики као кућиште рачунара. Интерни хард-дискови знатно су мањих димензија, али зато располажу и мањим капацитетима. Постоје магнетски интерни хард-дискови (најчешћи 99,99% корисника) и флеш (енгл. Flash) интер...
Постоји јако много начина повезивања хард-диска и рачунара (тачније матичне плоче), а најчешћи су: ATA (ATA33, ATA100, ATA133), UDMA, PIO, IDE, S-ATA, S-ATA2, S-ATA3. Тренутно најбржи од поменутих је S-ATA3 који се одликује јако великом брзином преноса података. Стандард повезивања за екстерне хард-дискове је E-SATA.
ST-412/506
Име ST506 има историјско значење, наиме фирма Seagateје 1980. године увела тај међусклоп са својим хард-дисковима од 5 мегабајта, и прецизно је дефинисала сучеље према контролеру. Годину дана касније појавио се нови модел, ST412 и дискови од 10 мегабајта. ИБМ је прихватио идеју, и то сучеље данас знано под именом ST412/506. Због ограничене брзине преноса података (за MFM 5 мегабита/s, за RLL 7,5 мегабита/s), постоји могућности прикључивања само два диска у једном рачунару, те је сучеље ускоро...
ESDI
ESDIје сучеље фирме Maxtor настало 1983. године, које омогућава максималну брзину од 24 мегабита у секунди. Такође, на тај начин је било могуће спојити седам дискова у једном рачунару, али сучеље баш и није заживјело.
ATA
1. IDE - скраћеница за intelligent drive electronics, донео је нова повећања брзина преноса, али за само два диска у рачунару. 2. EIDE - enhancedили побољшани IDE, 4 диска + повећане брзине преноса података 3. PATA- паралелни ATA 4. SATA- серијски ATA
Алберт Ферт и Петер Гринберг добили су Нобелову награду за физику 2007. године за своје откриће дивовског магнетоотпора (GMR) - засебно су дошли до тог открића 1988. године. Ова се технологија данас користи у свим хард-дисковима.
Video showing an opened HD working Архивирано на сајту Wayback Machine(14. септембар 2012)Timeline: 50 Years of Hard Drives Архивирано на сајту Wayback Machine(6. октобар 2013)Tvrdi disk ( engl. Hard Disk, prevodi se i kao kruti disk ili čvrsti disk) sekundarna je jedinica za pohranu podataka u računalima. Tvrdi diskovi su se pojavili na tehnološkoj sceni 1956. godine, kao izum tvrtke IBM, i nakon izlaska na tržište postala dominantna tehnologija za sekundarno pohranjivanje podataka u tipičnim računalnim ...
Tvrdi disk ( engleski: hard disk) jest elektromehanički uređaj za pohranjivanje digitalnih podataka koji su magnetski zapisani na jednoj ili više rotirajućih disk ploča. Dijelovi hard diska[uredi | uredi izvor] Tvrdi disk se sastoji od 5 glavnih dijelova, a to su: Magnetna ploča. Glava za čitanje/pisanje. Pobuđivačka kazaljka (aktuatorska ruka)
Википедија:Računarska terminologija/hard disk. Ova stranica na Vikipediji je , a ovde je zadržana prevashodno iz arhivskog interesa. hard disk je ostatak starih vremena. I ameri ređe koriste hard disk jer je flopi (meki) disk iščezao. Prosto nema potrebe više naglašavati tvrdi/meki disk.
To je ploča s integralnim kolima koja povezuje ostale dijelove računara, uključujući CPU, RAM, diskove (CD, DVD, tvrdi disk, SSD ili bilo koje druge), kao i sve periferne uređaje povezane preko portova ili priključaka za proširenje.
