Yahoo Web Search

  1. Film — Vikipedija, slobodna enciklopedija

    sr.wikipedia.org › sr-el › Филм
    • Istorija
    • Teorija Filma
    • Produkcija
    • Industrija
    • Terminologija
    • Animacija
    • Vidi Još
    • Spoljašnje Veze

    Reč "cinema" (eng. bioskop), skraćeno od kinematografija, koristi se često da bi označila industriju filmova ili samu umetnost njihovog stvaranja. Savremena definicija bioskopa bi bila da je to umetnost simuliranja iskustva do komunikativnih ideja, priča, percepcija, osećanja, lepote ili atmosfere snimljenih ili programiranih pokretnih slika sa ostalim senzornim stimulacijama. Filmovi su na početku snimani preko plastične trake kroz projektor na ogromnom platnu. Mnogi dugometražni filmovi su sada potpuno digitalni kroz ceo proces produkcije, distribucije i egzibicije. Filmovi su kulturni artefaktiosmišljeni od strane specifičnih kultura. Oni prikazuju te kulture i zauzvrat utiču na njih. Film je smatran važnom umetnošću, izvorom popularne razonode i moćnim medijom za edukovanje građana. Vizuelna baza filma daje univerzalnu moć komunikacije. Neki filmovi su postali svetski poznati korišćenjem titlova za prevod dijaloga u jezik gledalaca. Neki su kritikovali filmsku industriju i glori...

    Teorija filma razvija načine sistematičnih koncepata koji se primenjuju na studiju filma kao umetnosti. Koncept filma kao umetnosti počeo je sa delom Ričiotia Kanuda "Rođenje šeste umetnosti". Formalistička teorija filma vođena Rudolfom Arnhejmom, Belom Balans i Singfridom Krojcerom je naglasila kako se film razlikuje od realnosti i da može biti tumačen kao lepa umetnost (primenjena). Andre Bazinje reagovao protiv ove teorije navodeći da esencija filma kao umetnosti leži u njegovoj mogućnosti da mehanički reprodukuje stvarnost, a ne u njegovim razlikama od stvarnosti i ovo je dalo maha realističkoj teoriji. Skorije analize sprovedene od strane psihoanalitičara, Džeka Lakana i semiologa Ferdinanda Sasura koji su podržali psihoanalitičku teoriju filma, strukturističku teoriju filma, feminističku teoriju filma, i druge. Na drugu stranu, Vitgenštajnovekritike na račun analitičke filozofije, pokušavaju da dokažu pogrešne koncepcije korišćene u teorijskim studijama i prave analizu filmsko...

    U suštini, svojstvo produkcije filma zavisi od sadržaja koji režiser želi da pokaže i opreme za prikazivanje: zootropu, na primer, treba samo niz slika na papirnoj traci. Filmska produkcija stoga može da obuhvata od jedne osobe sa kamerom, ili hiljade glumaca, stažista i članova filmske ekipe za snimanje akcije dugometražnog epskog filma. Neophodni koraci za skoro svaki film mogu da se svedu na koncept filma, planiranje, snimanje, reviziju i distribuciju. Što je više toga uključeno u produkciju, time su koraci pri istoj značajniji. U tipičnom produkcijskom ciklusu filma Holivudskog stila te glavne faze su definisane kao: 1. razvijanje 2. pretprodukcija 3. produkcija 4. postprodukcija 5. distribucija Ovaj proizvodni ciklus obično traje tri godine. Prve godine se piše scenario, što predstavlja razvoj. Druga godina obuhvata pred produkciju i produkciju a treća godina post produkciju i distribuciju. Što je produkcija veća i više sredstava je potrebno pa finansiranje postaje sve važnije....

    Pravljenje i prikazivanje filmova je postalo izvor profita skoro odmah nakon stvaranja celog procesa. Videvši koliko je njihov izum bio uspešan u rodnoj Francuskoj, Lumijerovi su brzo odlučili da idu na kontinentalnu turneju da predstave svoje filmove. Poznatima privatno, a javno masama ljudi. U svakoj zemlji bi obično dodali novu lokalnu scenu u svoj katalog. Ubrzo potom bi pronašli lokalne preduzetnike u raznim zemljama Evropeda kupe njihove opremu. "Oberammergau Passion Play" iz 1898. je bio prvi komercijalni film. Pozorišta i kompanije se posebno formiraju za proizvodnju i distribuciju filma, dok su glumci postajali jako poznati i zahtevali ogromne naknade za nastupe. Od 1931-1956, film je takođe bio i jedino skladište i sistem za reprodukciju televizijskog programa dok nisu nastupile video-kasete. U SAD, filmska industrija je smeštena u Holivudu, Kaliforniji. Ostali regionalni centri postoje u mnogim delovima sveta, poput Bolivuda u Mumbaju. To je indijskafilmska industrija čij...

    Terminologija se koristi za opisivanje pokretnih slika i znatno varira između britanskog i američko-engleskog jezika. Iako su reči "film" i "movie" ponekad korišćene naizmenično, "film" se više koristi ako podrazumevamo umetnički, teorijski ili tehnički aspekt. Izraz "movies" (eng. filmovi) se češće koristi kad se misli na razonodu ili reklamne aspekte. Na primer, knjiga "Kako razumeti film" bi bila o estetici i teoriji filma, dok je knjiga "Idemo na film" o istoriji zabave koju filmovi pružaju i o blokbasterima. Dalja terminologija se koristi zbog razlikovanja raznih oblika i medija koji se koriste u filmskoj industriji. "Motion pictures" tj. pokretne slike se često koriste kao termin za filmsku produkciju posebno namenjenu za bioskopske izložbe, poput filma "Betmen" . DVDi video-kasete su videoformati koji mogu da reprodukuju fotohemijski film. Reprodukcija zasnovana na taj način naziva se "transfer". Nakon napretka teatralnog filma kao industrije, televizijska industrija je počel...

    Animacija je tehnika u kojoj se svaki ram prikazuje individualno, bilo da je u pitanju kompjuterska grafika, ili fotografija, nacrtane slike, čak i ponavljanje malih promena na modelu, a onda se rezultati fotografišu specijalnom kamerom za animaciju. Kad su ramovi spojeni zajedno i gotov film se vidi pri brzini od 16 ili više ramova po sekundi, javlja se iluzija kontinuiranog pokreta. Generisanje takvog filma je veoma intenzivno i naporno, iako je napredovanje kompjuterske animacijeubrzalo proces. Zbog toga što animacija oduzima puno vremena i često je jako skupa za produkciju, većina TV animacija dolazi iz profesionalnih studija. Ograničena animacija je način povećanja i opadanja cena animacije korišćenjem prečica u procesu animacije. Ovu metodu je popularizovala Hana Barbera, u SAD i Osamu Tezuka u Japanu. Iako mnogi studiji sada koriste digitalnu tehnologiju u svojoj produkciji, postoji specifičan stil animacije koji zavisi od filma do filma. Animacija bez kamere, koju su napravi...

  2. Film – Wikipedija

    hr.wikipedia.org › wiki › Film

    Film (eng. film - kožica, opna, tanki sloj) vizualna je projekcija u pokretu, najčešće ozvučena. Hrvatski naziv za film je slikopis.Razlika između filma i snimke je u tome što film gradi neko očekivanje koje zatim ispuni (npr. rijeka koja teče je snimka, a rijeka koja teče i zatim se ukaže brod je film).

  3. Film - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › Film

    Film criticism is the analysis and evaluation of films. In general, these works can be divided into two categories: academic criticism by film scholars and journalistic film criticism that appears regularly in newspapers and other media. Film critics working for newspapers, magazines, and broadcast media mainly review new releases. Normally ...

  4. Film - Wikipedija, prosta enciklopedija

    sl.wikipedia.org › wiki › Film
    • Začetek
    • Nemi Film
    • Zvočni Film
    • Sodobni Film
    • Filmski Žanri
    • Filmska Ekipa
    • Glej Tudi
    • zunanje Povezave

    Film je začel nastajati, ko je Thomas Alva Edison prvi združil več posameznih fotografij na perforiranem filmskem traku. Tako je prvi pravi film Edison svetu predstavil v kinu podobnem prostoru z bratoma Lumière 28. decembra leta 1895 v Parizu. Leta 1903 je Francoz Georges Méliès že posnel prvi »igrani« film: Potovanje na Luno, po romanu Julesa Verna. Méliès, ki velja tudi za izumitelja znanstvenofantastičnegafilma, je že uporabljal posebej izdelane filmske kulise in trike. Na začetku 20. stoletja so filmske šole posnele kar nekaj mogočnih filmov. Italijani so snemali filmske spektakle, kot so Julij Cezar, Padec Troje in Cabiria, Francozi so se zavzemali za zgodbe velikih pisateljev, danska filmografija pa je vpeljala v film veliko raznolikosti; bila je predhodnica Hollywooda. Eden velikih začetnikov filmskega spektakla v ZDA je bil David W. Griffith, s filmom Rojstvo naroda (1915), o ameriški državljanski vojni. Film se odlikuje s svojo zgradbo, napetimi prizori in čistim slogom, v...

    Nemi film je film brez zvočne spremljave. Vendar pa nemi filmi po navadi niso bili čisto nemi, saj jih je spremljala glasba, ki so jo izvajali v živo. Najprej so imeli samo improvizirano spremljavo klavirja ali orgel. Manjša mesta so tako imele pianista, večja mesta pa nato kar cel orkester. Ker nemi filmi niso imeli dialogov ter ostalih govorov, so filmarji naslove filmov priredili tako, da je občinstvo razumelo vsebino filma. Igralci so imeli v nemih filmih največjo vlogo in so morali znati zelo dobro izražati svoja čustva in mišljenja preko obrazne mimike in govorico telesa, saj so morali gledalcem ponazoriti dogajanje v filmu. Eden bolj znanih igralcev pa je zagotovo Charlie Chaplin. Bil je igralec, pa tudi nenadomestljiv komik in velik človek. V nemih filmih je velikokrat igral smešnega brkatega potepuha. Filme je Charlie Chaplin snemal že od leta 1913. Strokovnjaki ocenjujejo, da se je skozi leta izgubilo in uničilo na tisoče nemih filmov. V prvi polovici 20. stoletja so filme...

    Prvi celovečerni zvočni film je nastal leta 1927 in je imel naslov Pevec jazza, v glavni vlogi pa je nastopil takratni popularni pevec Al Jolson. Zvočni filmi so, potem ko jih je publika že sprejela, popolnoma zasenčili neme, tako da se je za veliko filmskih zvezd nemega filma kariera kmalu končala. Film se je začel razvijati tudi v deželah, ki filmske umetnosti prej niso poznale. Ustvarjalci so v filmih začeli upodabljati različne teme, tako, da ne moremo več govoriti o filmskih šolah. Nekaj časa so bili na vrhu ustvarjalci filmov v Hollywoodu, vendar se jim je šlo predvsem za dobiček in ne za umetnost. Po drugi strni pa so bili nemški filmi v času Hitlerjapredvsem političnopropagandni. Nacisti so prav tako izumili 3D filmsko tehniko. Kmalu po iznajdbi zvočnega filma so se v filmski umetnosti pojavile različne filmske zvrsti, ki so se zelo razlikovale od igranega filma. Tako se pojavijo dokumentarni, risani in lutkovni film. Dokumentarni filmiso večinoma prikazovali socialne proble...

    Film se je vse do danes razvijal in se še razvija. Po 2. svetovni vojniso se pojavili nekakšni filmski neznanci. Film se je razcvetel tudi tam, kjer prej ni bil toliko uveljavljen. Danes film poznamo kot zvrst umetnosti ali pa kot način zabave gledalcev. V Hollywoodu tako kot v preteklosti še zmeraj v večini ustvarjajo filme, ki so všeč večini ljudi. Vendar obstajajo tudi tako imenovani art filmi, ki jih ustvarjalci izdelujejo zaradi umetniške vrednosti. Po tem se film v teh letih ni kaj dosti spremenil. Bolj se je spremenil na področju tehnologijein pri izvedbi igre igralcev.

    Osnovna žanra filma sta komedija in drama. Iz drame tako izhaja kriminalka in vestern, iz komedije pa glasbeni film. Komedija je tako lahko situacijska ali pa karakterna, vse je odvisno od elementov in zgodbe filma. Situacijska komedija temelji na smešnih dogodkih, karakterna pa se ponaša z dobro dodelanimi osebnostmi in značaji. Drama ima veliko večji razpon, saj lahko se dogaja v kateremkoli času. Imamo psihološke drame, ki predstavljajo osebno dojemanje sveta. Veliko bolj napete so grozljivke, vesterni in kriminalni filmi. Raznolikost je postala še večja, ko v filme vnesli zločine, pobege, akcijo, zasledovanja, grozo, žalost, prizore iz različnih koncev sveta. V ZDAsta se glasbena komedija in vestern najhitreje razvila.

  5. Istorija filma — Vikipedija, slobodna enciklopedija

    sr.wikipedia.org › sr-el › Историја_филма
    • Kamera Obskura
    • Projekcioni uređaji
    • Pokretne Slike
    • Serijska Fotografija
    • Kinematoskop
    • Prvi Film
    • Doba Nemog Filma I Dolazak Zvuka
    • Unapređenje Filmske Industrije
    • Film Kao Umetnost

    Prve skice kamera opskura skicirao je i opisao još 1500. godine Leonardo da Vinči. To je bila primitivna kutija od dasaka s rupicom na jednoj strani, a unutar kutije (sanduka) nalazila se sveća koja je isijavala svetlo kroz rupicu, te ako se ispred nje stavio neki predmet, mogla se na zidu pratiti projekcija tog predmeta.

    Pre toga poznati su principi današnje projekcije u staroj Kini. Bila je to projekcija senka na praznom belom platnu, okrenutom prema publici. Prve spoznaje o prolasku svetlosti kroz prozirne predmete opisao je 1589. godine Đijambatista dela Porta. On je na staklo ucrtavao slova i slike, te ih okretao prema suncu i promatrao sene na podu. Bila je to preteča tzv. Čarobne svetiljke poznatije u istoriji kao „Laterna Magica”. Nemački sveštenik, fizičar i matematičar Atanasije Kirher u 17. veku konstruirao je uređaj pomoću kojeg je noću projektovao slike na suprotnoj zgradi, na koju je stavio veći papir. Izvor svetla bila je obična sveća. A da bi dobio oštru sliku, ispred crteža je stavio sočivo. Ovakva naprava je kod ljudi izazvala strah i paniku. Holanđanin Kristijan Hajgens razvio je 1659.godine izum koji je imao sve osnovne elemente savremene projekcione mašine – laternu magiku. Sličnu napravu konstruisao je Danac Tomas Valgenstajn, takođe u to vreme. Istoričari još nisu ustanovili ko...

    Ove slike su zapravo bile nepokretne, ali ipak imaju veliko značenje, jer je izumljena projekcija. Godine 1800, Belgijanac Gasper Robertson izumeo je uređaj koji nazvao fantaskop. Ovaj je uređaj snimke pokazivao kao pozadinskee projekcije, a gledaoce je zadivio pokretnom slikom, koju je postizao tako da je projektor približavao ili udaljavao od projekcijskog platna. Ako se tome doda da je među prvima sliku popratio tonskim komponentama, te da je održao brojne uspele projekcije u Parizu, Budimpešti i Beču, postaje jasno šta je fantaskop značio za ono vreme.

    Od 1874 – 1894 godine traje razdoblje hronofotografije ili fotografije u vremenu, koja je preteča današnje kinematografije. Tako 1874. godine francuski astronom Pjer Žansenkonstruisao fotografski „revolver” koji jednim okidanjem belježi 48 snimaka u nizu. Majstorom serijske fotografije smatra se Edvard Majbridž koji je ovaj sistem fotografije upotrebio kao sredstvo analize pokreta životinja i ljudi. Najpoznatiji je njegov eksperiment iz 1867. godine s 24 foto-aparata, jedan do drugoga, koje je postavio poprečno na smer kretanja konja. Postavio je konopce čije je krajeve povezao s okidačima fotoaparata. Kako je konj prolazio i trzao konopce, redom je pokretao okidač na foto-aparatu i vršio samosnimanje. Rezultat su bile fotografije konja u vremenskim intervalima, što je dokazalo da konj dok trči u nekim trenucima ne dodiruje tlo. Nemački fotograf Otomar Anšuc između 1885. i 1894. razvija tahiskop koji bi se mogao u slobodnom žargonu zvati „električnim brzogledačem”. Snimci su se mont...

    Luj Le Prins je konstruisao prvu filmsku kameru, a iste godine Englez Vilijam Friz, izrađuje kameru za film širine 100 mm. Sledeće značajno ime je Tomas Alva Edison koji je 1888. godine prijavio uređaj kinematoskop, a sam patent je javno prezentiran tek četiri godine kasnije. Taj uređaj je prvi projektor koji je poznat u istoriji filma. Međutim Edison je za kinematografiju poznat i po činjenici da je koristio film širine 35 mm koji je i danas profesionalni i najrašireniji filmski format.

    Prvi film nastao je pre više od stotinu godina. Film je bio nijem i crno-bijeli. Njegovi tvorci su braća Limijer. Prvi film prikazan je u Parizu, 28. decembra 1895. godine. Trajao je svega nekoliko minuta i predstavljao je dolazak voza na železničku stanicu. Prilikom projekcije ljudi su, videvši da im voz ide u susret, počeli da vrište i beže po sali, ne znajući da je to samo projektovano na platnu. Isti film je u Srbijiprikazan šest meseci kasnije, 1896. godine u kafani braće Savić kod zgrade albanije, „Kod zlatnog krsta“. Za prvo srpsko filmsko ostvarenje proglašen je film pod nazivom Život i dela Besmrtnog Vožda Karađorđa u režiji Čiča Ilije Stanojevića.

    Zvezde nemih filmova su umele da se izražavaju bez reči, koristeći ruke i izraze lica na pomalo prenaglašen način. Otkrićem zvučnih filmova 1927. godine sve se promenilo. Mnogi glumci koji su imali izražen strani naglasak ili piskave glasove ostali su bez posla, kao na primer Džon Gilbert (1899 – 1936), neprikosnovena zvezda nemog filma ili Poljakinja Pola Negri(1897 – 1987). Mnogi filmski umetnici snimali su prvo sliku, a zvuk dodavali naknadno. Kasnije su se dosetili da mikrofone sakriju u dekoru, ali je i ta ideja imala jedan propust, glumci nisu smeli mnogo da se pomeraju. Tek kad su mikrofone okačili o naročite pecaljke koje mikromani pomeraju, kao što se i danas radi, zvučni filmovi su snimani bez teškoća.

    U početku, filmovi su bili kratki, nemi (bezvučni) i crno-beli. Unapređenjem tehnologije, unapređen je i film. Krajem 20. veka nastali su prvi filmovi savremene tehnologije koji deluje realnije u odnosu na njihove prethodnike. U teškim i opasnim scenama angažovani su kaskaderi, a eksplozije su nameštene pomoću specijalnih efekata. U postprodukciji su neki delovi kompjuterski obrađivani. Tako je film unapređen i modernizovan. Jedan od prvih ovakvih filmova je "King Kong" (1933.) u kome je lutka gorile veličine 60 cm animacija i računarskom obradom izgledala veća od Njujorškihsolitera.

    Za filmsku je umetnost zaslužan i Maks Skladanovski koji je kamerom koju je konstruirao 1892. snimio prvi film i projektovao ga 1895. godine u Berlinskom vrtu uz pomoću uređaja, bioskop. Projektor se u dosta detalja razlikovao od onog Edisonovog, ali značajna je činjenica da za razliku od Edisonovog kinematoskopa, Skladanovskijev bioskop je moglo gledati puno ljudi istovremeno. Rođendanom kinematografije smatra se 28. decembar 1895. godine kada su braća Limijer(Avgust i Luj) svojim univerzalnim uređajem „kinematografom” koji je služio kao kamera i projektor, održali u pariskom Grand Kafeu prvu projekciju svojih filmova. Od toga dana počinje mnogobrojno usavršavanje filmskih kamera i projektora. Ako se zanemare Diksonovi rani eksperimenti sa zvukom (1894), film je bio čista likovna umetnost nemih pokretnih slika kroz ceo 19. vek i početak 20. veka, kada se javljaju i prvi pokušaji stvaranja narativne strukture uz pomoć povezanih scena. Kasnije su scene razlomljene na više kadrova raz...

  6. The Hobbit (film series) - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › The_Hobbit_(film_series)

    The film was released on 13 December 2012 in the United Kingdom and 14 December 2012 for some other parts of the world. It has a runtime of 169 minutes (2 hours and 49 minutes). The film has grossed over $1 billion at the box office, surpassing both The Fellowship of the Ring and The Two Towers nominally.

  7. The Shining (film) - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › The_Shining_(film)

    The Shining is a 1980 psychological horror film produced and directed by Stanley Kubrick and co-written with novelist Diane Johnson. The film is based on Stephen King 's 1977 novel of the same name and stars Jack Nicholson, Shelley Duvall, Scatman Crothers, and Danny Lloyd . The film's central character is Jack Torrance (Nicholson), an aspiring ...

  8. Nobody (2021 film) - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › Nobody_(2021_film)

    Nobody is a 2021 American action thriller film directed by Ilya Naishuller and written by Derek Kolstad. The film stars Bob Odenkirk, Connie Nielsen, RZA, and Christopher Lloyd, and follows a man who helps a young woman on the bus being harassed by a gang of thugs, only to become the target of a vengeful drug lord.

  9. A Serbian Film - Wikipedia

    en.wikipedia.org › wiki › A_Serbian_Film

    Box office. $1,550 (Brazil) A Serbian Film ( Serbian: Српски филм / Srpski film) is a 2010 Serbian horror film produced and directed by Srđan Spasojević in his feature film debut. Spasojević also co-wrote the film with Aleksandar Radivojević. It tells the story of a financially struggling porn star who agrees to participate in an ...

  10. Kum (film) — Vikipedija, slobodna enciklopedija

    sr.wikipedia.org › sr-el › Кум_(филм)
    • Radnja
    • Produkcija
    • Nagrade
    • Razlike U odnosu Na Roman
    • Literatura
    • Spoljašnje Veze

    Film počinje na venčanju kćerke Don Vite Korleonea, Koni (Talija Šajer) za Karla Ricija (Džijani Ruso) u Njujorku u kasno leto 1945. Kako „nijedan Sicilijanac ne može odbiti uslugu na dan venčanja svoje kćerke“, Korleone, poznat među svojim prijateljima i saradnicima kao „Kum“ i Tom Hejgen (Robert Duval) zauzeti su saslušavanjem zahteva prijatelja i saradnika. U međuvremenu, Don Vitov najmlađi sin Majkl (Al Pačino), koji se vratio iz Drugog svetskog rata kao odlikovani junak, priča svojoj devojci Kej Adams (Dajana Kiton) anegdote o kriminalnom životu svog oca, uveravajući je da on nije kao njegova porodica. Među gostima na svečanosti je slavni pevač Džoni Fontejn (Al Martino), Korleonov kum, koji je došao iz Holivuda da zamoli kuma da mu pomogne da dobije ulogu koja će mu revitalizirati karijeru. Džek Volc (Džon Marli), šef studija, ne da Fontejnu ulogu, ali Don Vito Korleone kaže Džoniju: „Daću mu ponudu koju neće moći da odbije." Hejgen je poslan u Kalifornijukako bi rešio problem...

    Kopola i Paramount Pictures

    Fransis Ford Kopola nije bio prvi izbor za režiju, koja je pre toga bila ponuđena bar dvojici reditelja. Posao je bio ponuđen italijanskom reditelju Serđu Leonu, ali je on odbio rekavši kako nije zainteresovan (posle je snimio vlastitu mafijašku sagu Bilo jednom u Americi, koja se fokusirala na jevrejsko-američke gangstere). Do tada, Kopola je režirao osam filmova, od kojih je bio najpoznatiji verzija muzikala Finianova duga — iako je osvojio Oskar za scenariju u filmu Paton 1970. Kopola je b...

    Audicija

    Kopolin izbor glumaca nije bio u skladu sa željama šefova Paramaunta, posebno Marlon Brando kao Don Vito Korleone. Paramaunt, koji je hteo Lorensa Olivijea (koji je bio nedostupan zbog zdrastvenih problema), prvo je zabranio Kopoli da angažuje Branda, navodeći njegovo problematično ponašanje na snimanjima njegovih prethodnih filmova. U jednom trenutku, Kopoli je tadašnji predsednik Paramaunta rekao da se „Marlon Brando nikad neće pojaviti u ovom filmu“. Nakon zauzimanja kao šefova studija, Ko...

    Snimanje

    Većina snimanja obavljena je između 29. marta i 6. avgusta 1971, dok je scena s Pačinom i Kitonovom bila snimana u jesen — ukupno se snimalo 77 dana, manje od predviđenih 83 dana. Snimalo se na lokacijama oko Njujorka, kao i u sicilijanskim gradovima Savoci i Forzi d'Agro. Korištena je i jedna lokacija u Los Anđelesu. Scena sa Pačinom i Keaton snimana je u gradu Ros, Kalifornija. Enterijeri su snimani u studijama Filmvejsa u Njujorku. Jedna od najšokantnih scena u filmu dolazi rano, ona s ods...

    Za njegovu ulogu kao Don Vito Korleone osvojio je Marlon Brandojednog zaltonog globusa kao i jednog osakara kao najbolji glumac. Film sam, osvojio je mnogih nagrada kao što su to pet Zlatnih globusa kao i tri Oskara. 1. 5 osvojenih Zlatnih globusa kao: 1.1. Najbolji film 1.2. Najbolja režija 1.3. Najbolja scenarija 1.4. Najbolji glumac(Marlon Brando) 1.5. Najbolja muzika 2. 3 osvojena Oskara kao: 2.1. Oskar za najbolji film 2.2. Najbolja scenarija 2.3. Najbolji glumac(Marlon Brando) 3. Osvojena BAFTA kao: 3.1. Najbolja muzika

    Jedan od glavnih delova Puzovog romana koji nije iskorišten za film bila je flešbek (flashback) priča o ranom životu Don Korleona, uključujući njegov dolazak u SAD, brak i očinstvo, ubistvo Don Fanučija i njegov uzlet u mafijaškoj hijerarhiji, sve ono što je iskorišteno u Kumu 2. Mnogi sporedni delovi radnje nisu dobili svoje mesto na velikom platnu, uključujući: nesreću pevača Džonija Fontejna sa ženama i probleme s glasom: Sonijevu ljubavnicu Lusi Mančini koja nalazi ljubav sa doktorom Julesom Segalom (koji se uopšte ne pojavljuje u filmu), koji ne samo da joj popravlja vaginu nego i kontaktira hirurga koji popravlja Majklove kosti lica (koje je oštetio kapetan Makluskej). Operiše glasnice Džonija Fontejna, popravivši mu glas; pedofiliju Džeka Volca; kućni život Kej Adams; demonsku poročnost Luke Brasija; dosetljivi plan Don Korleonea o Majklovom odlazaku na Siciliju. Detaljni napad na dvojicu muškaraca koji su napali kćerku Bonasere, kojeg je predvodio Poli Gato, a kojeg se samo...

    Hearn, Marcus (2005). The Cinema of George Lucas. New York City: Harry N. Abrams Inc. ISBN 978-0-8109-4968-3.
    Jon E Lewis, ur. (1998). New American Cinema. Duke University Press. str. 14–17.
  11. People also search for