Search results
Oct 16, 2018 · Vrste reči: ImeniceU ovom videu saznajemo ukratko šta su to imenice, u najkraćem objašnjavamo kako se dele i to ilustrujemo kroz primere.-----...
- 2 min
- 43.2K
- Jeca Edukacija
Prirodni rod imenica (muški i ženski) zavisi od polova bića u prirodi ( otac, majka ). Imenice srednjeg roda ( pače, tele) nemaju uočljive razlike između muškog i ženskog pola. Ako imenica označava živo biće, treba praviti razliku između gramatičkog i prirodnog roda. Imenicama muškog gramatičkog roda označavaju se osobe muškog ...
Aug 6, 2019 · Sve lekcije iz srpskog jezika za 5. razred možete naći i u plejlisti:SRPSKI JEZIK 5. RAZRED: https://www.youtube.com/playlist?list=PL0C8un63omWhxSF6d5rDwivTq...
- 4 min
- 10.3K
- SuperŠkola
Dec 12, 2021 · Gramatika Srpskog jezika jeste teža od gramatike Engleskog jezika, jeste drugačija i od gramatige Nemačkog jezika ali korak po korak i kad se pokrenete i uhodate videćete da Srpski jezik ima i neke svoje prednosti. Evo odmah dobrih vesti. Srpski jezik nema određen i neodređen član kao i Latinski jezik ili Japanski jezik.
- Nominativ
- Genitiv
- Dativ
- Akuzativ
- Vokativ
- Instrumental
- Lokativ
Nominativje nezavisan padež koji znači ime bića ili predmeta. U rečenici je najčešće subjekat. Uvek se upotrebljava bez predloga. U našem tekstu, u nominativu je vlastita imenica u jednini – Milicai vrši funkciju subjekta. Nominativ u rečenici može biti: 1. Subjekat: Šareno cveće je procvetalo. Ivan se baš lepo obukao za proslavu. 2. Atribut: Šaren...
Genitiv je zavisan padež koji označava pripadnost, deo nečega i poticanje. Može biti upotrebljen sa predlogom i bez predloga. 1. Genitiv bez predloga (značenja) 1. Posesivni (prisvojni) genitivkazuje kome ili čemu nešto pripada: Sveska moje sestreje uredna. Kuća mog komšijeje baš lepa. Probudio me lavež pasa. „Otadžbina je ovo Srbina!“ 2. Partitivn...
Dativje zavisan padež koji znači namenu i pravac ili cilj kretanja. 1. Značenja dativa bez predloga 1. Namena(osnovno značenje), tj. ime bića ili predmeta kome je nešto namenjeno ili upućeno: Učenicimasu ocene dodeljene prema prikazanom znanju. Sestrisam kupio knjigu, a majcibroš. Dao sam musvesku da prepiše domaći. Tom danusam se posebno radovao. ...
Akuzativ je zavisan padež za kazivanje objekta i pravca kretanja (mesto). Zavisan je padež, upotrebljava se sa predlozima i bez predloga. 1. Značenja akuzativa bez predloga 1. Pravi objekat (uz prelazne glagole): Kupio sam lepu knjigu. Uzeo sam putnu torbu, kišobrani čizme. Pišem pismoJovani. 2. Vreme: Celu noćsam probdeo, a celi danprespavao. Čita...
Vokativ je nezavisan padež koji služi za dozivanje ili skretanje pažnje nekome na nešto. Upotrebljava se isključivo bez predloga. Nije u tesnoj vezi sa ostalim delovima rečenice, zato se odvaja zarezima. Primeri: Ivane, pođi za mnom. „Gde ćeš, vrapče, zimovati?“ Došao sam u ime svojih prijatelja, gospodine direktore.
Instrumental je zavisan padež kojim se kazuje društvo, oruđe ili sredstvo vršenja radnje. Ukoliko kazuje društvo upotrebljava se sa predlozima s, sa; ako kazuje sredstvo ili oruđe, upotrebljava se bez predloga. 1. Značenja instrumentala bez predloga 1. Oruđe ili sredstvo: Došao jekolima. Udario ga je sekirom. Isekao je hleb nožem. 2. Način: Počeo j...
Lokativ je zavisan padež koji označava mesto na kome se nešto nalazi ili na kome se vrši radnja. Može da znači i objekat o kome se govori. Po obliku jednak je sa dativom, ali dativ označava kretanje, a lokativ mirovanje. Dativ se može upotrebljavati i bez predloga, dok se lokativ uvek upotrebljava sa predlozima. Predlozi: u, o, na, po, pri, prema. ...
Apstraktne imenice – svojim jedninskim oblikom označavaju nešto neopipljivo, nešto što se samo zamišlja ili oseća: ljubav, sreća, tuga, strah, lepota, mladost, daljina. Glagolske – imenice koje svojim jedninskim oblikom označavaju radnju, stanje ili zbivanje: pisanje, kopanje, vožnja, seoba, svitanje. Promena imenica IV vrste.
Gramatika srpskog jezika. Izgleda da je ovaj članak ili odeljak protivrečan samom sebi po pitanju broja postojećih izgovora, jer ako razlikujemo dva izgovora onda to protivreči postojanju trećeg. Srpski jezik je južnoslovenski jezik. Kao osnova standardnog srpskog jezika uzeti su novoštokavski dijalekti.
