Search results
Vikipedija na srpskom jeziku (takođe i srpska Vikipedija, SVP) verzija je Vikipedije, slobodne enciklopedije, na srpskom jeziku koja je nastala 16. februara 2003. godine.. Vikipedija na srpskom jeziku je 20. novembra 2009. godine dobila 100.000-ti članak, pre nego što je 6. jula 2013. godine prešla drugu prekretnicu sa 200.000 članaka, a zatim još jednu prekretnicu od 500.000 članaka od ...
- Srpski Jezik U porodici Slovenskih jezika
- Početak Slovenske pismenosti
- Staroslovenski Jezik
- Srpskoslovenski Jezik
- Ilirski Jezik
- Ruskoslovenski Jezik
- Slavenosrpski Jezik
- Vukova Reforma
- Spoljašnje Veze
Jezici koji imaju isto poreklo čine jezičku porodicu. Većina evropskih jezika poreklom je od praindoevropskog jezika i pripada indoevropskoj jezičkoj porodici, iz koje nastalo više porodica jezika: slovenska, germanska, romanska, keltska i druge, kao i zasebni jezici: grčki, albanski i jermenski, koji nemaju srodnike. Među ovim jezicima praslovensk...
Početak slovenske pismenosti vezuje se za 863. godinu i slovensku misiju braće Ćirila i Metodija. Misija ove braće počela je tako što je Vizantijski car Mihailo, na zahtev moravskog kneza Rastislavada mu pošalje učene ljude koji će među Slovenima širiti hrišćanstvo i pismenost, u tu misiju odredio je Konstantina Filozofa (Ćirila) i njegovog brata M...
Prvi književni jezik Slovena bio je staroslovenski jezik, čiji su tvorci bili Ćirilo i Metodije. On je nastao na osnovu govora makedonskih Slovena iz okoline Soluna, i nikada nije bio govorni jezik. Značaj 12. veka za razvoj jezika bio je u pojava redakcija ili recenzija slovenskog jezika, koje su zapravo označile unošenje elemenata narodnog jezika...
Srpskoslovenski je naziv za srpsku redakciju staroslovenskog jezika koja je predstavljala prvu normu srpskog književnog jezika koja se koristila do ulaska ruskoslovenskog u upotrebu u 18. veku. Naime u 12. veku došlo je do razvoja srpskog jezika, koji je polako postepeno potiskivao u narodu nikada neprihvaćen staroslovenski jezik. Sve je počelo poj...
Ilirski jezik je formiran kao zajednički južnim Slovenima, izuzev Slovenaca, u 17. veku. To je rezultat dva faktora — razvoj štamparstva i katolički uticaj kao rezultat mira u Žitvatoroku (1606), prema kojem katolici imaju pravo u Osmanskom carstvu da grade svoje crkve. Tako kroz Veneciju i Dubrovnik počinje katolički prodor srpskih i bugarskih zem...
Nakon pada Srbije u ropstvo pod Osmanlijskim carstvom, godine 1690. dešava se Velika seoba Srbau kojoj je jedan deo srpskog naroda i sveštenstva zbog ratovanja na strani Austrije, a protiv Osmanlija, izbegao na sever, preko Save i Dunava, u tadašnju Južnu Ugarsku. U periodu od 1726. do 1733. na molbu srpskih patrijarha, među Srbe u Ugarskoj stigli ...
U prethodnim vekovima, od 9. do 17. veka, srpskoslovenski i narodni jezik su koliko-toliko funkcionisali, pa se težnja za razumljivošću srpskoslovenskog nije postavljala, jer su oba jezika imala vekovima svoju razgraničenu funkciju u životu srpske srednjovekovne zajednice. Međutim u drugoj polovini 18 veka, kada je među Srbima od strane crkve namet...
Vukova reforma je počela 1814. i završila 1868. godine. Osnovna vrednost Pismenice je bilo njeno radikalno uprošćavanje ćirilice i pravopisa. Vuk je u njoj primenio Adelungov princip: „piši kao što govoriš, a čitaj kao što je napisano”. Raniji pokušaji, poput Save Mrkalja, su bili nesistematski i neuspeli. Vuk je smatrao da svaki glas treba da ima ...
Razvoj jezika kod Srba od 19. do 20. veka Arhivirano na sajtu Wayback Machine(26. januar 2019)Razvoj književnog jezika kod Srba Arhivirano na sajtu Wayback Machine(26. januar 2019)Srpski jezik je u službenoj uporabi u Republici Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i u Republici Kosovo, [8] a u kulturnoj je uporabi u većem broju zemalja diljem svijeta gdje postoje srpske etničke zajednice. Srpski jezik ima dva refleksa, ekavicu i ijekavicu .
Srpska pismenost obuhvata sve oblike pismenosti, odnosno upotrebe raznih pisama i pisane reči na srpskom jeziku, od najranijih početaka do savremenog doba. U tom smislu, istorija srpske pismenosti predstavlja sastavni deo kulturne istorije srpskog naroda, sa posebnim značajem za istoriju srpske književnosti i opštu istoriju srpskog jezika .
11. 2010. „„Srpska enciklopedija“ štapmana je na 707 stranica enciklopedijskog formata i sadrži sve što treba znati o Srbima, njihovom jeziku, istoriji, običajima, religiji, književnosti, umjetnosti, kulturi, privredi, državnoj organizaciji, pravu, medicini, kao i tehnici. U Enciklopediji je 511 autorskih tekstova, a radilo je na ...
Википедија је слободна енциклопедија коју свако може да уређује и допуњава. На овом сајту можете тражити чланке на српском језику или на другим језицима. Сазнајте више о Википедији и њеним пројектима.
Википедија на српском језику (такође и српска Википедија, СВП) верзија је Википедије, слободне енциклопедије, на српском језику која је настала 16. фебруара 2003. године.
